Intervjui

PRESS

Intervjui

Beograd je moj najdraži projekat

Beograd 03. 03. 2009 Politika Politika

Beograd je moj najdraži projekat

Dunavsko priobalje je inspirisalo cuvenog svetskog arhitektu da preoblikuje deo Dorcola od marine do Ade Huje i udahne mu novi život. - Autentican neboder kao simbol ušca Save u Dunav samo je jedan detalj prepoznavanja autorovog rukopisa

Zgrade mu se isticu neobicnom formom, specificnom proporcijom i geometrijom. Neizostavni momenat njegove arhitekture je socijalni aspekt i insistiranje na emociji. Zato Danijel Libeskind, Poljak jevrejskog porekla, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Za jedne je sklonost eksperimentalnom obliku i naglašenim emocijama njegova prednost, dok drugi u tome vide licno marketinško umece autora.

On ipak kaže da nije džetseterski arhitekta i da u ovaj posao, posle studija muzike i matematike, nije ušao da bi pravio novac. Arhitekturu doživljava kao spoj muzike, nauke i umetnosti. Ona za njega mora da bude moderna, ali ne i promenljiva kao moda.

Svetsku slavu je stekao provokativnim projektom jevrejskog muzeja u Berlinu, a najvecu prašinu je podigao pobedivši na konkursu za memorijalni kompleks na mestu porušenog „Svetskog trgovinskog centra" u Njujorku. Iako osporavan, on i u ovom projektu ostaje dosledan sebi unoseci dozu simbolike karakteristicnu za sva njegova dela.

Bez dvoumljenja je prihvatio poziv Luke Beograd da ucestvuje u preoblikovanju dunavskog priobalja.

- To nije projekat važan samo za lokalnu zajednicu. Primer je kako da se istorijska metropola spusti na obalu Dunava, žilu kucavicu, a istovremeno napravi održivi grad za 21. vek. Takav grad nece biti satkan samo od celika i stakla vec ce ponuditi i novi kvalitet života - objašnjava Libeskind.

Vaš arhitektonski rukopis karakteriše nekonvencionalna forma, hocete li u priobalju napraviti rez i doneti novu urbanisticku matricu?

Planiranje nije samo puka statistika vec i kreativnost. Ostvaricemo vezu sa prošlošcu ali i sa buducnošcu. U suprotnom tradicija izumire ako nema inovacija i istraživanja. Mislim da sva lepota arhitekture leži u ravnoteži izmedu starog i novog.

Znaci li to da cete obnoviti postojece fabrike i promeniti im namenu ili cete ih možda sravniti sa zemljom i krenuti od nule?

Necemo pocinjati sa ledine. Priobalje je fascinantno jer ima bogato industrijsko naslede. Neke od tih prostora sigurno cemo iskoristiti za nove kulturne sadržaje.

Beograd je verovatno jedini grad u kome je poželjno živeti što dalje od recnih obala. Kojim sadržajima cete privuci stanovništvo da više vremena provodi na vodi i pored nje?

Pre svega, napravicemo jedan park. Zelene površine su glavno obeležje master plana priobalja. Izmedu parka i reke možemo da sagradimo ne samo jedan vec nekoliko jedinstvenih kvartova, sa novim stambenim zgradama, prostorom za zabavu, sport i šetnju. Imamo šansu, kao što kaže Obama, da ono o cemu decenijama sanjamo ostvarimo sada.

Planirate li da poentirate nekom avangardnom zgradom, dosledno vašem stilu?

U produžetku Francuske ulice sam zamislio spektakularan i jedinstven neboder kao simbol ušca Save u Dunav.

Kojim argumentima cete braniti tu ideju pred domacom strucnom javnošcu, jer verovatno ce biti i onih koji ce reci:„Da lepo je, ali nije u duhu beogradske arhitekture"?

To je konstantna debata. I Ajfelovu kulu u pocetku nisu prihvatali, ali je vremenom postala simbol Pariza. Nije važno ko radi nego šta gradi. Nisam arhitekta pred cijim projektima svi treba da pognu glavu i prihvate ih. Arhitektura kao i svaka umetnost mora da probudi, a ne da ostavi utisak još jedne bezlicne zgrade u nizu.

Spremni ste da ih šokirate?

Nije rec o tome. Svake sekunde rada se novi svet, fantastican i zanimljiv. Zašto bismo gurali glavu u pesak.

Da li je vera u Luku Beograd poljuljana zbog svetske ekonomske krize?

Ne, nimalo. Morate imati veru i duh, a to ne zavisi od novca. Bez obzira na krizu ovo je prilika. Prisetimo se da su Empajer stejt bilding i Rokfelerov centar izgradeni usred velike depresije. Posle kiše sledi sunce.

Intrigantan Jevrejski muzej u Berlinu, prema nekim mišljenjima, iznova provocira patnju i budi stare rane. Jeste li smišljeno odabrali arhitekturu koja, kako se nekima cini, ne pomiruje?

Sa tim dogadajem ne može biti pomirenja. Muzej je jedan od najpopularnijih u Nemackoj i što je najvažnije posecuju ga mladi ljudi. To je mesto gde mogu da razmišljaju i razumeju da postoji veza izmedu prošlosti i buducnosti. Mislim da sam napravio muzej nade.

Izjavili ste da je svetski trgovinski centar, koji takode ima simbolicki znacaj, najsloženiji projekat, zašto?

Graditi na Menhetnu na malom prostoru nije lako. Osim izgradnje velikih zgrada i miliona kvadrata kancelarija suština je napraviti mesto sa znacenjem, memorijalni centar, u uslovima složene njujorške politike, odgovornosti prema porodicama žrtava i pritiscima interesa razlicitih investitora. To je veliki izazov.

Znaci li to da Vam je najintrigantniji i ujedno omiljeni projekat?

Ne. Beogradski mi je draži jer cu graditi na Dunavu. Kada se setim detinjstva u Poljskoj, tadašnja Jugoslavija je za nas bila kao model onoga što je Poljska mogla da bude da smo imali srece. Nažalost, bili smo bliže SSSR-u tako da smo na Jugoslaviju gledali kao na nadu. Ta istocno-evropska veza i dalje pozitivno deluje na mene.

U Beogradu se trenutno razmišlja o memorijalnom centru Staro sajmište, buduci da ste se tom temom bavili i u Kopenhagenu i Los Andelesu, da li biste se preporucili za taj projekat?

Luka Beograd me zaokuplja u potpunosti. Ne bih dodatno da se angažujem, ali to ne znaci da nije interesantno.

Novinari vas opisuju kao Vudija Alena arhitekture zbog slicnosti u fizickom izgledu i strasti sa kojom govorite o svojim delima. Jesu li na dobrom putu?

Ne smeta mi. Obojica živimo u Njujorku i možda imamo slican oblik nosa.

Kako biste preporucili turisti da provede poslepodne u Njujorku?

Njegova posebnost ogleda se u ljudima i zato je važno da ih osete. To šta ljudi rade, o cemu i kako razmišljaju, šta sanjaju, kakve su im ambicije cine gradove velikim. Naravno da je moj savet i da obidu Empajer stejt bilding, Central park, Soho...


E-MAIL
PRINT
PRINT