Intervjui

PRESS

Intervjui

Beograd ce biti uzor drugim gradovima

Beograd 03. 03. 2009 Blic Blic

Beograd ce biti uzor drugim gradovima

Najznacajniji arhitekta današnjice, Danijel Libeskind, poljski Jevrejin koji živi u Americi, doneo je juce Beogradu ne samo odlican projekat uredenja dunavskog priobalja, nego mu dao i neocekivani kompliment. U intervjuu za „Blic" on je rekao da je nerazvijenost Beograda njegova najveca prednost i da ce prestonica Srbije, u ne tako dalekoj buducnosti, postati arhitektonski uzor drugim gradovima.

- Dok je Beograd devedestih godina bio onemogucen da se razvija, drugi evropski gradovi su se širili. Medutim, to je bila gradnja bez reda i održivosti. Bila im je bitna kolicina kvadrata, a ne kvalitet. Beograd je izbegao tu grešku i zato ima priliku da se pretvori u mesto koje je dobro i lepo za život.

Kako ga vidite?

- Na Beograd gledam kao na grad koji inspiriše. Vidim ga kao model, kao uzor drugima. On ne trebalo da lici na Bec ili neko drugo mesto na reci. Bitno je da bude ono što jeste, a to je metropola u središtu Dunava.

Šta je važno u Vašoj viziji Luke „Beograd"?

- Ja gledam širi kontekst, a on se odnosi na nacin kojim ce Beograd i Dunav uci u 21. vek. Važno je podici grad koji ce biti dovoljno konkurentan, jer se zapravo svi svetski gradovi medusobno takmice. Važno je na dunavsko priobalje uneti aktivnosti koje su neophodne jednom gradu. To su zabava, stanovanje, kupovina, parkovi, kultura i drugo. Sve su to sadržaji gradova za 21. vek.

Kako ce „grad na vodi" da izgleda?

- Cilj je da se dovedu gradani do priobalja. Neophodno je napraviti veliki park. To je nešto veoma važno za 21. vek. Zatim, izgraditi naselja koja imaju razlicite identitete i sadržaje, koje ima i centar grada. Neophodno je stvoriti niz iskustava koja trenutno ne postoje.

Na koja iskustva mislite?

- Na umetnost gradskog života, urbanog života. To nije samo staklo i celik, to su dogadaji. Radi se o tome kako kombinovati tehnologiju, zabavu, dizajn, urbani život i ekonomiju.

Po Vašem projektu, u prvoj fazi izgradnje radice se na produženju Francuske ulice sve do obale. Znate li da je ova ulice zaglušena od saobracaja?

- Ona je vrlo važna, jer ima znacajne istorijske karakteristike, i mora da preuzme funkciju „žile kukavice" Beograda. Želimo da je produžimo, da od nje napravimo ulicu sa trgovima, pogledom. Francuska ulica je prekinuta, ona se nikad u potpunosti nije razvila. Ovim projektom bice na neki nacin dovršena, jer ce spajati mrežu urbanih prostora.

Da li znate da kroz nju u jednom satu prode 1.100 automobila?

Promenicemo koncept saobracaja. Potrebne su nam staze za pešake i bicikle umesto automobila. Mi se, naravno, oslanjamo na javni prevoz, koji mora da bude poboljšan, kako bi se smanjila koncentracija privatnih vozila. I zbog zaštite životne sredine, moramo da smanjimo asfalt, da ne zavisimo od automobila, vec od pešaka, biciklista i javnog prevoza.

Autor ste memorijalnog kompleksa na mestu ruševina Svetskog trgovinskog centra. Koliko je teško raditi na tako osetljivom mestu?

- To je možda jedan od najtežih projekata koje sam radio, zbog politike, emocija, porodica nastradalih, investitora. Gradnja kompleksa je u toku i mislim da ce izgledati fantasticno. Za mene je to veliki izazov i srecan sam što mogu da kažem da ce neki objekti biti završeni vec za dve godine.

Radili ste mnogo velikih projekata. Ipak, mnogi smatraju da cete po ovom ostati upamceni.

- Za mene postoje dva projekta koja se izdvajaju - jevrejski muzej u Berlinu i projekat u Njujorku. Za njih nisam radio istraživanja, sedeo u biblioteci, nisam ih proucavao. Oni su deo mog života. Oni su zaista nešto posebno u odnosu na sve ono što sam radio.

Veliko interesovanje studenata

Predavanje o priobalju održano je juce na Arhitektonskom fakultetu na kome je Danijel Libeskind, svetski cuveni arhitekta izlagao detalje o svom projektu i viziji uredenja Luke „Beograd". Prepuni amfiteatar studenata i strucnjaka urbanizma su sa oduševljenjem slušali predavanje, a termin se produžio za sat vremena zbog velikog interesovanja i brojnih pitanja. Kako je sala bila mala za sve zainteresovane uprava fakulteta je po hodnicima namestila zvucnike, tako da su studenti ipak mogli da cuju izlaganje.

Kula od 250 metara

Forsirate nebodere, neobicnog izgleda. Kako ce se kula od 250 metara, koja je predvidena Vašim projektom, uklopiti uz vodu i zelenilo?

- Jedan od nacina da se napravi održivi grad je da se postigne velika gustina, a ne da se rašire zgrade tako da zauzmu sav prostor. U ovom slucaju ne radi se o visokim zgradama, nego o jednom neboderu, koji ce biti simbol obnove Luke, ponovnog otkrivanja Dunava. To je vrlo posebna zgrada, jer spaja Savu i Dunav. U njoj ce biti otvoreni restorani, hoteli, predvideno je i stanovanje, kao i vidikovac. Arhitektura nije samo niz projekata, vec i nacin da se napravi nešto što je atraktivno.

Kakvo je vaše mišljenje o projektu?

Žaklina Gligorijevic, direktor Urbanistickog zavoda

Projekat je fenomenalan, ali on mora da se radi korak po korak. Naravno zahteva još mnogo dodatne analize i saradnje gradskih institucija. Realizacija ce biti bolna za Grad zato što sve velike javne radove ce morati da finansiraju Grad i Republika.

Milutin Miloševic, direktor „Beograd cvora"

Projekat je koncept jednog novog grada. Ne bi trebalo da se izmešta železnica iz ovog dela vec da se iskoriste resursi koji postoje. Železnica bi mogla da se koristi samo za prevoz putnika.

Zoran Rubinjoni, Direkcija za gradevinsko zemljište

Izvanredna je ideja da se sredi luka i priobalje. Ovaj covek je genije, ali projekat krije mnoge probleme. Malo je da samo Francuska ulica bude prilaz ovom novom delu. Kad krene projekat Grad ce imati zadatak da ga prati u stopu.

Ljubina Stefanovic Tasic, direktor CEP

Mi smo lokalni partner ovog projekta i doživljavamo ga kao da je naš. Svi smo mi skupa jedan odlican tim koji iz dana u dan usavršava projekat. Tako da ne mogu da kažem ni da je dobar niti da je loš.


E-MAIL
PRINT
PRINT