Intervjui

PRESS

Intervjui

Povezati centar grada i obalu

Beograd 07. 02. 2009 Blic Blic

Povezati centar grada i obalu

Fasciniralo me je kad sam shvatio da se pešice iz centra Beograda za samo deset minuta može stici do reke. To pokazuje da ova lokacija ima izvanredan potencijal. Ipak, jednom delu obale uopšte se ne može prici i velika je šteta što se na tom prostoru nalazi industrija, kaže za "Blic" Jan Gel, eminentni danski strucnjak, koga je angažovala Luka "Beograd" za uredenje dela od sedam kilometara beogradskog priobalja.

- Projektom uredenja javnog prostora na beogradskoj obali bavimo se vec šest meseci. Definisali smo tri vizije. Prva, da se naprave kvartovi susedstva, povezani sa prirodom i vodom. Druga, da se zadrži autentnicnost Beograda. Ovaj grad ima jak identitet i važno je da na priobalju bude jaci i dinamicniji. Treca, da ovaj deo Beograda bude podjednako živ kao i centar, kao i da postane atrakcija za turiste.

Kako to postici?

- Francuskom ulicom treba povezati centar grada i obalu. Neophodno je izgraditi biciklisticke i pešacke staze i napraviti hijerarhiju ulica, integrisati ih sa zelenim površinama i kvalitetnim zgradama velike gustine.

Kakve objekte predvida projekat na kome radite?

- Bice sagradena jedna javna zgrada, koja bi se prakticno "ulivala" u obalu Dunava. Bila bi uocljiva i sa Trga Republike. O njenoj funkciji ce se tek razgovarati. Ostale zgrade bice razlicite visine, a najveca ce imati šest spratova. Neke ce biti sagradene od providnih materijala, a osim stambenog, predvidena je igradnja poslovnog i komercijalnog prostora. Projekat obuhvata i izgradnju parka sa velikim trgom, koji bi predstavljao centar okupljanja.

Da li mislite da je sve to moguce realizovati obzirom na finansijsku krizu?

- Naravno. Smatram da ekonomska recesija ne može spreciti gradnju ni ovde, ni u svetu, a to pokazuje istorija. U doba kriza materijali za gradnju su najeftiniji. Barselona se naglo pocela razvijati posle Franka. Tako je bilo sa Lionom posle ekonomske depresije, a slicno se dešavalo i sa mnogim drugim gradovima u svetu.

Zastupate posebnu filozofiju arhitekture. Stalno ponavljate: "Prvo ljudi, pa prostor i tek onda izgradnja zgrada"?

- U pocetku sam se bavio klasicnim formama gradnje. Zgrade, zelenilo, zgrade, zelenilo... Tako je bilo dok se nisam oženio psihologom. Supruga me je jednom pitala zašto se bavimo samo formom, a ne i ljudima? To je bio ozbiljan izazov za mene. Tako sam poceo da se bavim odnosom izmedu ljudi i forme. Posmatrao sam ljude, gledao kako koriste trgove i urbani prostor. Ako su veseli, ako razgovaraju ili svadaju se to znaci da je prostor živ. I na tome zasnivam filozofiju gradnje. Zbog nje smo postali jedna od najpopularnijih konsultantskih kuca.

Strucnjak za gradove

Jan Gel postao je poznat po projektu uredenja javnog prostora u Kopenhagenu, gde je napravio najvecu pešacku zonu na svetu. Njegova konsultantska kuca "Jan Gel arhitekts" bila je angažovana na uredenju javnog prostora u Njujorku, Londonu, Sidneju, Parizu, Briselu, Melburnu, Stokholmu i drugim svetskim metropolama. Trenutno radi kao profesor arhitekture i urbanog planiranja na danskoj Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti. Dobitnik je brojnih priznanja, nagrada i ordena.


E-MAIL
PRINT
PRINT