Intervjui

Luka Beograd

PRESS

Intervjui

INTERVJU: IVANA VESELINOVIC

Beograd 12. 09. 2010 Večernje novosti Večernje novosti

INTERVJU: IVANA VESELINOVIC

Svima korist od Luke

O presudi u njihovu korist i napadima koji su usledili ...
SADA, kada imamo i trecu presudu u svoju korist, ne vidim sta bi "Luka Beograd" o sebi ili o svom pravu mogla vise da kaze od onoga sto je konstatovano sudskom presudom. Zakon je na nasoj strani. Medutim, neki nasi protivnici i dalje smatraju da su iznad zakona. Isti ljudi i dalje recikliraju iste optuzbe.

SADA, kada imamo i trecu presudu u svoju korist, ne vidim sta bi "Luka Beograd" o sebi ili o svom pravu mogla vise da kaze od onoga sto je konstatovano sudskom presudom. Zakon je na nasoj strani. Medutim, neki nasi protivnici i dalje smatraju da su iznad zakona. Isti ljudi i dalje recikliraju iste optuzbe.

Ovako Ivana Veselinovic, predsednica „Luke", komentarise, kako kaze, paradoks sto resenje Viseg suda po kojem su oni jedini nosilac prava na spornih 100 hektara nizvodno od Pancevackog mosta, umesto da stavi tacku na spor koji se vodi vec sedam godina, ponovo otvara stare price.


• Nakon presude, iz vase kompanije je stigla poruka ga su u Grad i „Luka" na dobitku? Kako je to moguce, ako je Grad izgubio pravo raspolaganja nad 100 hektara zemljista?

- Moguce je. Za nas je dobitak evidentan, dok Grad dobija mogucnost da naplati naknadu od konverzije i potpuno mu je svejedno od koga -od nas ili nekog drugog. Pored toga, Grad dobija mogucnost i da ubrzano razvija ovaj deo, koji je najzagadjenije podrucje Beograda. Na njemu se trenutno nalaze deponije, proizvodnja hazardnih materija, 180 kamiona prodje u jednom satu, transportuju se opasne materije, a zagadjenost vazduha je najveca u gradu - cetiri puta veca od dozvoljene. Nas projekat, pored izgradnje stanova, poslovnih prostora, hotela i sportskih centara, predvida i najveci park u Beogradu pa 15 hektara, gradsku plazu...

• Odluku drugostepenog suda predstavili ste kao konacnu. Ipak, Gradski pravobranilac Strahinja Sekulic najavio je nastavak pravne bitke pred Vrhovnim kasacionim sudom?

- Ako se procita obrazlozenje presude i laiku ce biti jasno da gradsko pravobranilastvo nema u ovom sporu nikakve sanse. Revizija na Kasacionom sudu ne odlaze izvrsenje odluke Viseg suda i zemljiste ce biti uknjizeno na „Luku".

• Pravobranilac smatra da je za njega ovaj spor na pocetku, iako se vodi vec sedam godina?

- Izgleda da on raspolaze neogranicenim vremenom i novcem, i da niko u gradu ne postavlja pitanja koliko sve to kosta, iako se placa parama iz gradske kase. Ocigledno da u Srbiji nije lose biti neuspesan. Neprihvatljivo je biti uspesan, pa makar iza toga stajale i tri sudske presude.

• Gradonacelnik Djilas svojevremeno je izjavio da ce Grad postovati odluku suda. Da li ste sada og njega zatrazili objasnjenje zbog najava pravobranioca?

- Gradonacelnik jeste izjavio nesto u tom smislu i verujemo da ce uskoro napraviti procenu sta je u vecem interesu Beograda - razvoj ove lokacije ili novi desetogodisnji spor. Malo je verovatno da pravobranilastvo, nakon sedam godina i tri izgubljena spora, raspolaze boljom strategijom i argu mentima od onih koje je vec iskoristio. Uostalom, i on sam je izjavio da ce, ako Grad izgubi i sledeci spor protiv „Luke", imati jos novih ideja za nastavak. Srbija je uvucena u zamku populizma i vlast vise nije sposobna da spaja nacionalne resurse, privatne i drzavne, i udruzi ih u jedinstvenu strategiju. Svako radi svoje. „Grad kasarnu" ne razvijaju investitori, domaci ili strani, kao sto je uobicajeno, vec drzava. Nasa ekonomija polako dobija kvazi komunisticki oblik gde privatni interes dobija podrsku samo ako je strani.

• Da li ste razgovarali sa gradonacelnikom posle ove presude?

- Gradonacelniku Djilasu smo poslali dopis sa inicijativom da se odrzi sastanak na kome bi se razgovaralo o pripremi lokacije za izgradnju. Ovo je, svakako, lepsi projekat od „Grada Kasarne".

• Da li je u slucaju „Luke sprovedena „burazerska privatizacdzja , kako tvrdi Savet za borbu protiv korupcije?

- Verovatio mislite na onu kojom su besplatno podeljene akcije na 4.479 gradana Srbije. U toj „burazerskoj privatizaciji" iz 2000. nismo ucestvovali. „Vorldfin" js svoje akcije u, Luci" stekao pet godina kasnije, tako sto je platio trzisnu cenu postojecim akcionarima i nijedan drugi investitor nije bio spreman da ponudi vise. Ta cena je bila visoka u momentu kupovine, a danas mi se cini da je astronomski visoka. ,Luka" nas je do danas kostala vise od 100 miliona evra.

• Optuzbe iznete u krivicnoj prijavi koju je Savet podneo tuzilastvu protiv 17 lica zbog zloupotreba polozaja zvuce prilicno argumentovano?

- Te optuzbe zvuce popularno u tabloidnom drustvu u kakvom zivimo danas u Srbiji. U strucnom smislu su potpuno neargumentovane. Prave argumente do danas su izneli u javnom obracanju Akcijski fond Srbije, Agencija za privatizaciju i Komisija za hartije od vrednosti. Oni se razumeju u tu vrstu strucne problematike za koju su i nadlezni. Savet nema medju svojim clanovima nikoga ko je za to strucan.

• Verica Barac tvrdi da ste preko ad hok napravljene firme „Voldfrin", bez konkurenccje i za malo para, dosii u posed „Luke" i vrednog zemljista?

- Jos nisam cula da neko ko ima nameru da kupi nesto na javnom nadmetanju poziva i svoju konkurenciju da ucestvuje. Zasto, da bi platio vise? To sto se niko nije ukljucio u javno nadmetanje oko kupovine akcija, Luke" znaci samo da je cena koju smo ponudili bila vrlo visoka. Samim tim to onda nije za malo para.

• Optuzuju vas jos i da je prodajom akcija drzave u „Luci" po nizoj ceni od trzisne, ostecena drzava, ali i mali akcionari, za minimum 20 miliona evra. Ako se uracuna i trzisna vrednost zemljista, rec je o mnogo vecem iznosu...

- Savet bi trebalo da zna da nas zakon pojam trzisne cene definise onako kako to danas primenjuju sve moderne zemlje. To je cena koja se ostvari na slobodnom trzistu uz delovanje konkurencije. Trzisna cena nije cena iz procene. Cena koju smo platili obuhvatala je, pored vrednosti objekata, i pravo koriscenja ukupnog zemljista, pre svega pravo na gradnju. Koliko vredi zemljiste ispod nasih objekata i ko bi to kupio... Ili, mozda nismo kupili ni objekte?

• Po predsednici Saveta, poslednja presuda Viseg suda pravno je nemoguca, jer sud nije Priznao ugovor iz 1975. po kome zemljiste „Luke" pripada Gradu?

- Da, procitala sam da je predsednica Saveta optuzila Visi sud da je korumpiran. Ne bih to da komentarisem.

• Kada ste kupovali „Luku" da li ste znali za taj ugovor?

- Nismo znali. Ko je mogao da zna za ugovor koji nije stupio na snagu i jos je iz 1975. To sto se „povampirio" posle 30 godina, jer je neko hteo nezakonito da raspolaze gradjevinskim zemljistem, kao u slucaju „Montmontaze" ipak nismo mogli da dozvolimo. Sada imamo tri sudske presude u nasu korist koje to potvrdjuju.

• Koliko tacno danas vredi „Luka"? Da li su tacne procene da je to oko dve
i po milijarde evra?

- Tako visoka cena sve bi nas obradovala. Jos kada bi dosao neko da je ponudi. Ta procena, nazalost, nije dosla od strucnih lica, ni od investitora, vec je senzacionalisticki plasirana u medijima. U Srbiji nikada nije nesto prodato za dve i po milijarde evra. U svetu nikada neko zemljiste nije postiglo tu cenu. Srbija je ceo nacionalni monopol NIS-a, zajedno sa objektima i naftnim postrojenjima, prodala za 400 miliona dolara. Ta besmislica je izazvala podsmeh u strucnoj javnosti, ali su zbog nje politicari ipak ustuknuli. U politici je vaznije biti popularan nego uspesan.

Buduci da se ocigledno nastavlja „sudska saga", kakvi su vam dalji planovi oko „Grada na vodi"?

- On se ne nalazi na zemljistu o kojem je vodjen spor, pa nije bio ugrozen. Ono sto nas stvarno ometa, pored ekonomske krize, jeste to sto investitori ocekuju da iza velikih projekata stane drzava. Ako dobijemo tu paznju, i na medjunarodnom trzistu investicija u nekretnine zajednicki nastupimo, sigurno cemo biti uspesni.

Jeste li podneli zahtev za konverziju prava koriscenja u pravo svojine nad zemljistem i koliko cete morati da platite?

- Trenutno smo u fazi objedinjavanja dokumentacije i uskoro cemo podneti zahtev. Cenu ce odrediti poreski organ. Ocekujemo da je Vlada pazljivo razmotrila svoju politiku utvrdjivanja cene. Uskoro cemo znati da li je ona investitorska ili restriktivna.

• Planirate li da izmestite „Luku" i gde?

Luka Beograd" zivi iskljucivo od prihoda koji se ostvaruju od lucke delatnosti i ne planiramo njeno izmestanje. Izgradnja nove luke nije u nasoj nadleznosti i u tome necemo ucestvovati.

Sve se cesce cuju price da mnogi biznismeni pokusavaju da rasprodaju svoja preduzeca i odu iz Srbije. Kako biste vi ocenili poslovni ambijent sada u Srbiji? Da li i sami pomisljate da napustite zemlju?

- U Srbiji je lepo ziveti, ali je tesko raditi. Ambijent koji je stvoren ne afirmise uspesnost, vec se od uspesnih ocekuje da amortizuju gubitke neuspesnog dela privrede i posebno javnih preduzeca. Pored svega, na privrednike je prebacen teret javne odgovornosti za sve lose sto nam se desava. Ubedjena sam da to nema dugorocnu perspektivu. Trenutno ne razmisljam da napustim zemlju, ali sve teze nalazim argumente kojima cu svoje de te ubediti da ostane.

NISMO KONKURENTNI

Kako ocenjujete dosadasnje efekte Zakona o planiranju I izgradnji, koji je deo strucne javnosti doziveo kao reviziju privatizacije?

-I mi ga vidimo kao delimicnu reviziju privatizacije. Nije dobro kada mala zemlja, kao nasa, donosi zakone sa retroaktivnim dejstvom, a na drugoj strani otvoreno govori da ekonomski rast direktno zavisi od stranih investicija. Svet nas gleda kroz statistiku, a upravo smo po konkurentnosti vrlo nisko rangirani, na 96. mestu u svetu. Nazalost, zbog ovog zakona sledece godine mozemo da budemo jos nize na rang-listi.

U EU NEMA NACIONALIZACIJE

Po Zakonu o lukama, lucka delatnost i infrastruktura idu u ruke grada ili republike, a privatnik se svodi samo na operatera...

-Zakon o lukama je potreban Srbiji i podrzavamo njegovo donosenje sve dok se oslanja na Saopstenje komisije o lukama EU. Nazalost, nas Zakon bavi se i pitanjem vlasnistva nad luckim zemljistem i infrastrukturom. Neistinito se tvrdi da nam Evropa preporucuje da to zemljiste treba da bude u drzavnoj svojini. Da li je neko cuo da su tamo nacionalizovali lucko zemljiste? Nije, jer nisu. Iako to vidimo kao jos jedan revizionisticki retroaktivan zakon, on na kraju moze da nam odgovara. Luka je svojim novcem izgradila obaloutvrde i lucki bazen od 11 hektara, puteve i zeleznicki kolosek. Ako drzava hoce da izvrsi eksproprijaciju po zakonu, treba da plati fer trzisnu nadoknadu.


E-MAIL
PRINT
PRINT