Luka Beograd

PRESS

Arhitektura

Izuzetan položaj lokacije predstavlja izazov i inspiraciju za savremena arhitektonska ostvarenja koja će istovremeno unaprediti izgled i značaj prestonice, ali i ostvariti dijalog sa postojećim jezgrom grada. Širok opus arhitektonskih medija, atraktivne forme, fasade, prostorne senzacije i punktovi koji odstupaju od prepoznatljivih modela i ustaljene sheme treba da se integrišu u kontekst grada, i to na način koji će doprineti kvalitetu javnog prostora, njegovoj prepoznatljivosti i identitetu.

Elementi koji odgovaraju ovim zahtevima se mogu kreirati na različitim nivoima: od visokih zgrada koje izdaleka određuju prostor, do fontane koja daje draž trgu, estetizovanog uličnog mobilijara, posebne grafičke intervencije na pločniku ili oznake na zgradama.

Arhitektura objekata i način na koji svojim prizemljem ulaze u interakciju sa okolinom, od suštinskog su značaja za dinamiku javnog života. Neaktivne, zatvorene fasade smiruju javni sadržaj, dok ga otvorene, aktivne fasade stimulišu. Studije pokazuju da je broj aktivnosti ispred atraktivnih i aktivnih objekata sedam puta veći nego ispred neaktivnih i zatvorenih.

Predviđena afirmacija bioklimatske i energetski efikasne arhitekture dodatno će potvrditi aspiraciju Beograda da na međunarodnom planu pripada savremenom svetu. Zeleni krovovi, objekti sa visokim vrtovima, zatim upotreba energetski efikasnih sistema i materijala, predstavljaće primer održivog razvoja i graditeljstva u regionu.

Važno je naglasiti da Master plan između ostalog postavlja samo opšte smernice za karakter i tip objekata i javnih površina, koje će se nalaziti na lokaciji. Međutim, ove smernice ne određuju njihov konkretan arhitektonski dizajn i izgled, čija artikulacija dolazi u fazama projekta koje slede nakon neophodnih istraživanja terena, analize klimatskih uslova i veoma važne hidraulične i vazdušne simulacije.

Zgrade raznih visina i oblika predviđene su kako bi formirale stvaranje stimulativnog urbanog prostora sa javnim trgovima i parkovima, polu-zatvorenim, lokalnim dvorištima i malim baštama. Izraz, smena i interakcija fasada i zgrada direktno određuje lepotu i dinamiku prostora.

Visine objekata namerno variraju među kvartovima u okviru jednog susedstva, i čak u okviru jednog bloka. Cilj je da se stvori raznovrsna i fleksibilna gradska struktura i veća raznolikost tipova objekata i otvorenog prostora. Visine su definisane u odnosu na susedne otvorene prostore. Razmere otvorenog prostora utvrđuju tipologije, a ne kvartovi. Postoje četiri osnovne tipologije i one se prostiru kroz osam različitih kvartova

Transformaciju Luke će simbolično obeležavati neboder planirane visine od 250m, koji će dati jedinstveno obeležje lokaciji i predstavljati vizuelni kontakt novog urbanog centra sa ostatkom grada.

U kuli će se nalaziti apartmani, hotel, poslovni i komercijalni prostor, restorani, barovi kao i gradski vidikovac.

Objekti industrijskog nasleđa kao deo kulturne baštine će se transformisati u centar savremene kulture i predstavljaće mesto stimulativnog urbanog života.

Ovi objekti su jedine građevine koje su arhitektonski projektovane u okviru Master plana i opisane preciznim građevinskim površinama i kontrolom klime unutar građevina.

Dva dodatna nebodera u blizini Pančevačkog mosta će biti 175 i 150 metara visoki. Povezani su sa ogromnim prostranstvom otvorenog prostora: neboder od 250 m sa rekom, parkom i lučkim basenom.

Manji objekti obuhvataju novu bibiloteku na samom ulazu u luku i terminal pristaništa, dok će obrazovni, dečiji i sportski objekti biti postavljeni u blizini parka.

Ovo je nova vrsta gradske matrice koja omogućava visok stepen gustine i koherentnosti, dok istovremeno nudi visok procenat i raznovrsnost otvorenog prostora. Perspektive vidika se stalno menjaju dok se sadržaji prepliću sa rekom, lučkim basenom ili parkom.

Urbana matrica grada prelazi u novu lokaciju, dok se tipični blokovi menjaju i transformišu u otvorenije šeme. Široki bulevari povezuju novo sa starim. Ulice i trgovi srazmerni su skali i proporcijama starog grada, čineći pritom deo savremenijih prostornih odnosa. Velika gustina u susedstvima u ravnoteži je sa velikim otvorenim prostorima parka i obale. Stoga se novi razvoj doživljava kao integralni deo centra grada, dodajući pritom nove kvalitete i pružajući nove doživljaje.